200 година од рођења Његоша..

200 година од рођења Његоша..

Припремио песник: Раде Пантелић

1813. – Рођен је српски писац Петар II. Петровић Његош, црногорски владар и владика, према већини књижевних критичара највећи српски песник, чија је круна стваралаштва ненадмашни драмски спев “Горски вијенац”. У основи је рефлексивно-лирски песник, што је уочљиво и у његовим најважнијим делима, иако она имају епско-драмски облик, а његов језгровити стил обојен је снажним елементима мирног класичног стиха и свежином народне песме. Глорификовао је хероизам и осећање за слободу Црногораца, које је у националном погледу посматрао као део српског народа. Раде Томов Петровић – из породице која је Црној Гори више од једног века давала владике – монашко име добио је по стрицу, владици и владару Црне Горе Петру I., познатом и као свети Петар Цетињски, који га је одредио за наследника. Школовао се у Цетињском манастиру и у Топли код Херцег Новог, а учитељ му је био и Сима Милутиновић Сарајлија, који га је упутио у историју, филозофију и књижевност. Као државник је положио темеље модерне црногорске државе, установио извршну власт и сенат, организовао судове, увео порезе и издејствовао већу помоћ Русије, али није остварио сан да заједно са Србијом ослободи Босну и Херцеговину. Такође је подигао прву основну школу, а 1834. основао је штампарију. Притиснут болешћу, умро је 1851. у 38. години. Остала дела: филозофски еп “Луча микрокозма”, спев “Лажни цар Шћепан Мали”, мисаоне и лирске песме.

200 godina od rođenja Njegoša..

1813. – Rođen je srpski pisac Petar II Petrović Njegoš, crnogorski vladar i vladika, prema većini književnih kritičara najveći srpski pesnik, čija je kruna stvaralaštva nenadmašni dramski spev “Gorski vijenac”. U osnovi je refleksivno-lirski pesnik, što je uočljivo i u njegovim najvažnijim delima, iako ona imaju epsko-dramski oblik, a njegov jezgroviti stil obojen je snažnim elementima mirnog klasičnog stiha i svežinom narodne pesme. Glorifikovao je heroizam i osećanje za slobodu Crnogoraca, koje je u nacionalnom pogledu posmatrao kao deo srpskog naroda. Rade Tomov Petrović – iz porodice koja je Crnoj Gori više od jednog veka davala vladike – monaško ime dobio je po stricu, vladici i vladaru Crne Gore Petru I, poznatom i kao sveti Petar Cetinjski, koji ga je odredio za naslednika. Školovao se u Cetinjskom manastiru i u Topli kod Herceg Novog, a učitelj mu je bio i Sima Milutinović Sarajlija, koji ga je uputio u istoriju, filozofiju i književnost. Kao državnik je položio temelje moderne crnogorske države, ustanovio izvršnu vlast i senat, organizovao sudove, uveo poreze i izdejstvovao veću pomoć Rusije, ali nije ostvario san da zajedno sa Srbijom oslobodi Bosnu i Hercegovinu. Takođe je podigao prvu osnovnu školu, a 1834. osnovao je štampariju. Pritisnut bolešću, umro je 1851. u 38. godini. Ostala dela: filozofski ep “Luča mikrokozma”, spev “Lažni car Šćepan Mali”, misaone i lirske pesme.